Драги школарци,

​

Иако су нам већ данима уназад ограничавајуће активности, ми, заправо, само захваљујући њима постајемо свесни шта за сваког од нас понаособ значи ускраћивање слободе. Верујемо да вам, као и свима нама, најтеже пада она најприроднија за свако живо биће – слобода кретања. Надамо се да ћемо је једнога дана, „кад све ово прође“, бити свеснији и да ћемо је ценити више но што смо то до сада чинили. Но, како се и из овог карантина (бар још увек) може „побећи“, даћемо вам неки од предлога како то да учините...

​

Од малих ногу уче нас како „машта не познаје границе“ и да „машта може свашта“. Неки се од нас маштовити рађају, а други таквима постају. Некима су, и у физичком смислу, неопходни пријатељи за игру, а други – имају и оне без обриса. Заправо, у животу је све ствар сензибилитета... онолико колико смо осетљиви, осећајни, толико ћемо боље моћи да замислимо оно што никада нисмо ни видели. Зато су неки људи маштовитији од других. Но, и маштање се, попут многих ствари, може научити. Како? – Одговор је веома једноставан.

​

Маштовитост се развија кроз наше „пријатеље који не говоре“, али нам, ипак, казују многе ствари. Ови пријатељи су нам „најбољи другови“ од раног детињства. Неки од нас редовно са њима одлазе на починак. Други се буде у њиховом друштву док их љубоморно чувају под јастуком и посежу за њима свакога јутра жељни наставка приче од претходне ноћи. Изгарамо да их чујемо питајући се да ли смо им крај бар наслутили у неким својим сновима. Са њима „разговарамо у тишини“.

​

Погађате – књиге нису само део нашег ентеријера и не смеју то бити, ма колико сâм намештај и полице са књигама маштовити били. Треба да познајемо „одело“ сваке од њих – илустрације ако их имају, редове који их чине... Тек тада, када смо направили своју библиотеку коју познајемо „у корицу“ – удахнули смо душу својој кући, односно – она је постала наш дом.

​

Стари су нас учили „клин се клином избија“, па... где ћемо наћи бољу идеје од оне да се и вирус вирусом лечи? Уколико се до сада нисмо заразили читањем, крајње је време да то сада, добровољно, учинимо. Постанимо вирулентни и за све оне пријатеље са којима се не виђамо, али се зато редовно чујемо – кажимо им шта читамо, тражимо да нам кажу шта да прочитамо и онда... истражујмо, анализирајмо, не само ликове у књигама, већ и себе саме кроз њих: зашто ми се неко (не) допада, зашто ли је њему/њој ова књига (не)симпатична, зашто ли је песник ово овако срочио и оно чувено „шта је писац хтео да каже“...

​

Надалеко чувени писац Марк Твен, један од најбољих пријатеља Николе Тесле (и обратно), творац најнесташнијег дечка са којим су се многи од нас упознали још у петом разреду основне школе (а неки и кроз седму уметност – филм), рекао је: „Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест – то је идеалан живот“. Изазивамо вас да преиспитате своју савест са колико се књига упознала. Такође вас изазивамо да савладате и другу препреку самоизолације у коју су нас, у ствари, други „сместили“. Како би нам у истој што удобније било, почнимо и сами да пишемо, али не онако као што је то наш глумац, комичар Милан Гутовић рекао („Данас нико не чита књиге јер их сви пишу“), па да заборавимо на читање, већ да пишемо толико занимљиво да и своје (Твенове) „добре пријатеље“ наведемо на исти посао.

​

Ето нама још једног начина да прекршимо полицијски час. У кући смо, а заправо – нисмо. Како ћемо конструктивније провести ове дане у својим домовима ако не баш тако – бежећи од реалности кроз читање и писање? Темā не треба да нам недостане, али је у друштву све много боље... Планирамо да крајем школске године (кад год он наступио) објавимо и други број школског часописа „Сонет“. Позивамо вас да нам се придружите својом маштовитошћу и да креирамо нови број заједно.

​

Пишите нам шта радите код куће (осим праћења програма на телевизији и исцрпљујућих домаћих задатака – верујемо да то никоме не би било интересантно за читање), чиме се бавите, како проводите време, у чему уживате, како се забављате и да ли се досађујете; као и како спавате, шта сањате, о чему читате, које садржаје на телевизији гледате; препричајте нам неку књигу или филм; опишите омиљену личност са „звезданог неба“, из комшилука/школе, или свог кућног љубимца – како он/она издржава карантин... Инспирација вам може бити све што вас окружује. Фотографишите себе или нешто око себе. Насликајте неки рад (технику одаберите сами). Будите проналазач, па нам покажите и представите свој изум. Осмислите неку нову игру у кућним условима. Саставите асоцијацију, укрштеницу, загонетку или ребус. Шта год да вам падне на памет – поделите са нама. Пишите нам и шаљите своје радове на имејл адресу библиотеке: biblibfp@gmail.com, а ми ћемо вам потврдити пријем мејла и одговорити вам какви су нам утисци.

​

Уколико вам инспирације, ипак, понестане, можете је пронаћи у некој од понуђених књига у ПДФ формату на линковима: 

Дигиталне књиге 1

Дигиталне књиге 2 

Дигиталне књиге 3

затим на школском блогу, у делу који се односи на вашу библиотеку, а под називом: Библиотека – бекство од изолације. Ту ће вас свакога дана чекати нека (углавном кратка) прича, са својеврсном поуком коју неће бити тако тешко наслутити и за коју нико неће проверавати да ли знате како она гласи. Инспирацију можете потражити и у првом броју „Сонета“. Ако до сада нисте имали прилике да га држите у рукама, погледајте како он изгледа путем линка који води до њега.
https://drive.google.com/open…

​

Верујемо да ће нам свима овакав вид „заразе“ највише пријати. Уживајмо заједно читајући и стварајући нова дела!